Cerska bitka

Skoro mesec dana od atentata, 23. jula 1914. godine, austro-ugarski poslanik u Beogradu, baron Gizl od Gislingena, predao je Lazi Pačuu, zastupniku ministra inostranih dela Srbije, Ultimatum koji je direktno prebacio odgovornost za atentat na Srbiju i postavio Vladi veoma drske zahteve čije bi ispunjenje obesmislilo suverenitet Kraljevine Srbije.

25. jula 1914. godine u 18.00 časova, Nikola Pašić predaje odgovor na ultimatum baronu Gizlu, koji je pročitavši ga i očekujući takav odgovor, a već ranije dobivši instrukcije iz Beča da bilo kakav odgovor dobije ne pristane na njega, preneo predsedniku vlade da Austro-Ugarska prekida sve dipolomatske odnose sa Srbijom.

Iste večeri baron Gizl sa osobljem poslanstva napušta Srbiju i prelazi u Zemun, a dva dana kasnije 27. jula odlazi u Išl i cara Franju Josifa i njegove saradnike obaveštava da je Srbija potpuno iscrpnjena ratovima, da su joj oprema i naoružanje bedni i da će moći da mobiliše svega 100.000 ljudi.

25. jula uveče Srpska vlada ministarskim vozom odlazi u Niš. Vrhovna komanda Srpske vojske premešta se u Kragujevac i izdaje se proglas o mobilizaciji Srpske vojske.

U istoriji diplomatije do tada nezabeleženo , 28. jula 1914. godine, Austrougraska objavljuje rat Srbiji telegramom. Telegram stiže putem otvorene telegrafske linije preko Bukurešta i biva uručen Nikoli Pašiću u Nišu. Nikola Pašić u tom momentu se nalazi u hotelu "Evropa", kada je primio telegram-objavu rata, njegove reči su bile "To smo i očekivali!"

Srbija je u momentu mobilizacije imala 4.000.000 stanovnika, na poziv Srpske vlade za mobilizaciju odazvalo se 400.000 Srba.

Austro – Ugarska je u momentu mobilizacije imala 51. 000.000 stanovnika, mobilisano je 750.000 austrougara.

Dodatne informacije