Cerska bitka

Skoro mesec dana od atentata, 23. jula 1914. godine, austro-ugarski poslanik u Beogradu, baron Gizl od Gislingena, predao je Lazi Pačuu, zastupniku ministra inostranih dela Srbije, Ultimatum koji je direktno prebacio odgovornost za atentat na Srbiju i postavio Vladi veoma drske zahteve čije bi ispunjenje obesmislilo suverenitet Kraljevine Srbije.

25. jula 1914. godine u 18.00 časova, Nikola Pašić predaje odgovor na ultimatum baronu Gizlu, koji je pročitavši ga i očekujući takav odgovor, a već ranije dobivši instrukcije iz Beča da bilo kakav odgovor dobije ne pristane na njega, preneo predsedniku vlade da Austro-Ugarska prekida sve dipolomatske odnose sa Srbijom.

Iste večeri baron Gizl sa osobljem poslanstva napušta Srbiju i prelazi u Zemun, a dva dana kasnije 27. jula odlazi u Išl i cara Franju Josifa i njegove saradnike obaveštava da je Srbija potpuno iscrpnjena ratovima, da su joj oprema i naoružanje bedni i da će moći da mobiliše svega 100.000 ljudi.

25. jula uveče Srpska vlada ministarskim vozom odlazi u Niš. Vrhovna komanda Srpske vojske premešta se u Kragujevac i izdaje se proglas o mobilizaciji Srpske vojske.

U istoriji diplomatije do tada nezabeleženo , 28. jula 1914. godine, Austrougraska objavljuje rat Srbiji telegramom. Telegram stiže putem otvorene telegrafske linije preko Bukurešta i biva uručen Nikoli Pašiću u Nišu. Nikola Pašić u tom momentu se nalazi u hotelu "Evropa", kada je primio telegram-objavu rata, njegove reči su bile "To smo i očekivali!"

Srbija je u momentu mobilizacije imala 4.000.000 stanovnika, na poziv Srpske vlade za mobilizaciju odazvalo se 400.000 Srba.

Austro – Ugarska je u momentu mobilizacije imala 51. 000.000 stanovnika, mobilisano je 750.000 austrougara.


Za Srbiju nije bilo sumnje da neprijatelja treba dočekati u sopstvenoj zemlji, ma koliko to bilo bolno za nju i narod. Osnovni strategijski problem svodio se na pitanje gde postaviti glavne snage, prema istoku na Drini ili prema severu na Savu i Dunav. Izabrana je druga alternativa jer se njome zatvarala dolina Morave, prirodan pravac nadiranja na Balkan, potvrđen tolikim primerima kroz vekove. Na taj pravac, upravo na liniji Svilajnac - Palanka - Topola - Aranđelovac - Lazarevac postavljene su I i II armija. III armija je branila veliki luk na Savi i Drini od Obrenovca do Ljubovije. Užička vojska je štitila prilaze Užicu zatvarajući pravac dolinom zapadne Morave.

Oskar fon Poćorek, komandant Ausrtougarske VI armije i glavnokomandujući Balkanske vojske odlučuje se za napad preko Save i Drine. Glavni pravac napada je preko Drine koju će vršiti V austrougarska armija pod komandom Liberijusa fon Franka i koja će preći Drinu kod Ljubovije, Loznice i Lešnice, a II austrougarska armija pod komandom Bema Ermolija vršiće demonstrativni ulazak u Srbiju preko Save jer jedinice ove armije su trebalo da se do 18. avgusta prebace u Rusiju.


12. avgusta 1914. godine u prepodnevnim časovima počinje razorno bombardovanje Šapca sa austrougarskih monitora sa Save, u to vreme jedinice V armije prelaze Drinu kod Loznice i Ljubovije i ulaze na teritoriju Kraljevine Srbije. Slabe snage Šabačkog i Obrenovačkog odreda u sastavu III armije uspevaju da pruže otpor na ovom delu fronta i otežaju, sa uspehom, prodor austrougarske vojske u Srbiju.

Srpska vrhovna komanda i načelnik generalštaba vojvoda Radomir Putnik nemajući još uvek potpune informacije o napadu neprijatelja sa Save i Drine, i dalje drži srpske trupe na predviđenom pravcu. Međutim već u toku 12. avgusta počinju u Vrhovnu komandu da pristižu prvi izveštaji sa fronta u kojima se izveštava da je austrougarska vojska svoj glavni napad već počela! Kada su počele da pristižu potvrde o glavnom pravcu napada na Srbiju, vojvoda Radomir Putnik naređuje da se II i III srpska armija prebace na područje planine Cer i sela Tekeriš.

13. avgusta počinje čuveni marš-manevar srpske vojske dug 150 km. Po najvećim vrućinama pod punom ratnom spremom peške, prašnjavim i neprohodnim putevima 180.000 srpskih vojnika, za kratko vreme, uspeva da stigne na padine Cera. Kombinovana divizija i njena prethodnica II prekobrojni puk stižu na padine Cera 15. avgusta uveče, stacioniraju se u selu Krivaja i šalju izvidnicu na Cer.


U toku noći 15/16. avgust II prekobrojni puk u toku izviđanja terena vidi vatre na padinama Cera, ispod kote 607., misleći da se radi o srpskim trupama iz III armije koje su se već nalazile na položaju u Jadru, prilaze im, međutim shvataju da se radi o austrougarskim vojnicima i započinju bitku. Taj iznenadni napad srpske vojske na 21. Landver diviziju imao je odličan i pobedonosni efekat za Cerske ratnike!Međutim bitka je bila vrlo žestoka, vodila se u toku noći, gubici su bili vrlo veliki i sa srpske i sa austrougarske strane. Nekoliko puta sa srpske strane je stizala naredba o prekidu, jer u napadu na položaje austrougarske vojske po noći kada se nisu raspoznavli položaji srpskih i austrougarskih trupa , komandanti srpske vojske morali su da prekidaju "taj pakao od bitke" po svedočenjima učesnika, jer je postojala bojazan da se ne napadaju srpski položaji! Ujutru 16. avgusta bilans je bio da je celokupna 21. landver divizija bila zbrisana! General Pšibirski komandant 21. divizije poslao je izveštaj komandantu V armije austrougarske vojske Liberijusu fon Franku u kome kaže "da 21. landver divizija posle noćnog boja na Ceru više ne postoji"! To je izazvalo zaprepašćenje u vrhovnom štabu austrougarske vojske.

U toku naredna četiri dana prolaziće kroz kritične trenutke. Na Ceru i Iverku srpska 2. armija uporno napada, pred Valjevom 3. armija , ojačana Moravskom I poziva iz Prve armije ogorčeno se brani. Šumadijska I poziva štiti pred Šapcem desni bok 2. armije toliko agresivno da neprijatelj prebacuje preko Save tri divizije protivno prvobitnoj nameri , verujući da ima pred sobom tri srpske divizije! Konjička divizija u Mačvi vrlo uspešnim akcijama kida vezu između neprijateljeve 2. i 5. armije .

U toku noći 18/19. avgusta Srpska vojska ojačana sa 1 topom i 4 mitraljeza , pod komandom pešadijskog majora Velimira Čekerevca komandanta V – og puka , neopaženo je prišla na jurišno odstojanje (kod Kosaninog grada / Šančine) , a onda  uz zvuke truba i jedno gromoglasno “Ura!” izvršila silovit juriš i u 4.00 časa ujutru izbili na par stotina metara Austro-Ugarskih položaja. Ali zbog dejstva neprijateljske armije sa levog boka , srpska vojska je prinuđena da se , ostavivši 2 mitraljeza u blizini Kosaninog grada, povuče na početni položaj. Komandanti traže od generala Stepe Stepanovića, koji se u tom momentu nalazi u Tekerišu sa svojim štabom, da im pošalje pojačanje. General Stepa Stepanović  šalje im najbliži puk njihovom položaju i napad ponovo počinje. Drugi napad srpske armije počinje borbom koja je trajala do ujutru . Srpska armija zauzima Kosanin grad/Šančine u 05.30 ujutru i odmah bez obzira “ na glad, umor i ostale nezgode” , nastavlja proterivanje neprijatelja prema Drini.


Epilog Cerske bitke se odigrao kod Šapca , Vrhovna komanda je 19. avgusta uputila Timočku II poziva , a ujedno ovaj odsek poverila komandantu 1. armije, generalu Bojoviću . No ubrzo , on je ranjen u prvim redovima . Njega je zamenio general Vukoman Aračić . Do 24. avgusta prebačen je poslednji neprijateljski vojnik preko Save. Energičnom akcijom Srba , posebno Šumadijske divizije I poziva , Austro – Ugarska 2. armija se angažovala jače u Cerskoj bici no što je bila predvidela njena Vrhovna komanda, čime je odložila svoj odlazak na sever što će se povoljno odraziti na ruske vojne operacije.

Veličanstvena pobeda Srpske vojske u Cerskoj bici proslavila je Srbiju, srpski general Stepa Stepanović je za zasluge i genijalno strateški vođenu bitku dobio čin Vojvode.Najveće žrtve su podneli civili i vojnici, na Ceru je poginulo i ranjeno 16.045 srpskih junaka. Austro-Ugarska je izgubila 23.000 vojnika.


U Šapcu, Mačvi, Pocerini i Jadru, Austro-Ugarski vojnici su po naređenju Austro-Ugarske Vrhovne komande  činili  nečuvena zverstva. Naredba Austro-Ugarske Vrhovne komande glasila je: “Mi idemo u rat sa Srbijom sa narodom koji nas mrzi ni prema kome ne treba imati milosti, nije bitno da li su u pitanju starci, žene ili deca. Imate naredbu da svaki otpor najsurovije kaznite. Ukoliko to ne uradite vama će se suditi po kratkom postupku i jedina kazna će biti smrt!”

Rezultat te naredbe bila su zbrisana čitave porodice, opustošena sela, ljudi su živi spaljivani… Šabac je pre Prvog svetskog rata imao 14.000 stanovnika, to je bi grad koji je Feliks Kanic kada ga je posetio nazvao “Mali Pariz”, u toku 12 dana , od 12. avgusta do 24. avgusta 1914. godine u Šapcu je ubijeno 1.500 stanovnika! 500 porodica je nestalo, najveseliji grad na Balkanu postao je grad duhova koji su živeli u pepelu koji su stvorili “kulturtregeri” Austro-Ugarske carevine, kako ih je ironično nazvao dr Arčibald Rajs profesor Lozanskog univerziteta.

U toku Cerske operacije, od 12. do 24. avgusta 1914. godine, na području Šapca, Mačve, Pocerine i Jadra ubijeno je 4.000 civila.


Mala Srbija na koju niko od saveznika u tom momentu nije računao, pobedila je nadmoćniju armiju. Cerska bitka je prva samostalna pobeda srpske vojske i prva pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu. Austrougarska vojska je i taktički i moralno poražena u Cerskoj bici od srpske vojske. Vojvoda Stepa Stepanović zajedno sa svojim ratnicima cerskim junacima održao je ‘lekciju iz ratovanja’ tada neprikosnovenoj vojnoj sili Austro-Ugarskoj.

U toku Prvog svetskog rata pobeda u Cerskoj bici za srpsku vojsku je bila izvor snage, jer pobednici sa Cera, pobedili su na Kolubari, pobednici sa Cera i Kolubare prešli su Albaniju i pobedonosno otvorili Kapiju Slobode na Kajmakčalanu. Divjunaci sa Cera, Kolubare, Beograda, Kajmakčalana su oslobodili svoju otadžbinu!

Cerska bitka je bitka slave i pobede srpske vojske, jer srpski vojnici i cerski junaci sebi nisu dozvolili poraz zbog Srbije.

 

Hvala Vam, junaci! Vaša dela su besmrtna.

Večno zahvalni,

ponosni potomci.

 

Autor teksta: Ana Pavlović

Foto:

-Vojni muzej Beograd

-Narodni muzej Šabac

-Muzej Cerska bitka, Tekeriš

 

Literatura:

-Savo Skoko, Petar Opačić, Vojvoda Stepa Stepanović u ratovima Srbije 1876 – 1918; Beogradski izdavački – grafički zavod, Beograd, 1981. 

- Veliki rat Srbije za oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca / Knj. 1,: 1914. godina.: Prvi period operacija,: Cerska bitka.

Dodatne informacije