Istorija kafanskog života Šapca - 4

Tešmanovića kafana

Šabac je imao pre svega značajne trgovačke kafane u kojima su se sklapali poslovi i proslavljali poslovni uspesi. Život u Šapcu je naročito aktuelan 15. maja i 21. semptembra. Prvi datum se odnosio na izvoz svinja i palocija iz Mačve i ostatka Zapadne Srbije za Austro-Ugarsku, drugi na izvoz šljiva i žita. Na Donjem šoru su se nalazile kafane Šopron, Tešmanovića han, Zlatni Prag, Slavija, Šaran, Beli orao. Šopron po glavnom mestu za ondašnji izvoz svinja.

T. Tešmanović bio je od sinova čuvenog Tešmana, trgovca svinjama iz Bastava, iz vremena kad je još ostalo upamćena izreka “Plaća kao Tešman svinje”.

Agenti i trgovački pomoćnici su tokom godine ugovarali posao sa stočarima iz okolnih sela, svako za svoj rejon, a onda bi svako sa svoje strane krenuo sa generacijom svinja, dakle odgovarajućim palocijama ka Šapcu. Usput su stajali kod odredjenih domaćina, na takozvanim štacijama a stočari bi za prodata grla dobijali obilete. Obileti su bili neka vrsta priznanica, za naplatu po izvozu. Skele za trgovinu su se otvarale svega dve sedmice, i vrhunac trgovačke sezone u Šapcu bio je dakle po zaključenju svih poslova, 15. maja.

Upravo u to vreme kafane su igrale odlučujuću ulogu, medju kojima i Tešmanovića kafane.

 

Velika gostionica

Velika gostionica se nalazila na Savskoj agenciji, u zgradi šabačke Djumrukane gde je ujedno bilo stajalište fijakera. Putnici i veliki šabački trgovci i izvoznici su bili najčešći gosti ove  prestižne kafane. Kafana je imala smisao čekaonice ali i prestižne boemske ekspoziture. Od Velike gostionice polazio je Djumručki sokak sve do Baira, a odatle bi nastavljale da idu dvorišta velikih trgovaca.

 

Dodatne informacije